Na Okruglom stolu razmatrana su rešenja ZOR-a vezana za kolektivno pregovaranje i ugovaranje, analizirani zaključeni kolektivni ugovori, te značaj konvencije MOR broj 154. Može se reći da u radnom zakonodavstvu Republike Srbije postoje formalnopravne osnove za kolektivno pregovaranje, ali se mora naglasiti da one nisu dovoljne i da ne deluju podsticajno na njegov razvoj. U prilog tome govori činjenica da u Srbiji ne postoji Opšti kolektivni ugovor, kao i da su trenutno na snazi uglavnom kolektivni ugovori u javnom sektoru gde je poslodavac država. Kolektivni ugovori kod poslodavca u privatnom sektoru su pre izuzetak nego pravilo. Ukazano je na niz nedoumica u zakonskim rešenjima što utiče i na njihovu primenu u praksi. Posebno je apostrofiran član 3 ZOR-a u kome se predviđaju izuzeci, odnosno situacije kada se ne može zaključiti kolektivni ugovor od kojih su neki takvi da potpuno dezavuišu načelno proklamovan privilegovan položaj kolektivnog ugovora. Sintagma ’’opšti akt’’ predstavlja zajednički naziv za kolektivni ugovor kod poslodavca i pravilnik o radu, pa poslodavac uz postojeće izuzetke sve češće se opredeljuje za pravilnik o radu, a ne za kolektivni ugovor.
Poslednjim izmenama i dopunama ZOR-a (jul 2014.), mogućnost proširenog dejstva kolektivnog ugovora, s obzirom na postavljene uslove, svedena je na nivo teorije. Najzahtevniji uslov je podnošenje dokaza da kolektivni ugovor čije se dejstvo želi proširiti obavezuje poslodavce koji zapošljavaju više od 50% zaposlenih u određenoj grani, grupi, podgrupi ili delatnosti (ranije je bilo 30%). Kad se uzme u obzir stanje poslodavačkih organizacija u Srbiji koje nisu reprezentativne u pravom smislu reči zbog toga što ne predstavljaju većinu, ni u kvantitativnom smislu, tj. u smislu zastupljenosti na tržištu rada, niti u pogledu ekonomske snage, nije realno očekivati ostvarivanje ovog uslova za većinu delatnosti.
Saradnja dve reprezentativne sindikalne centrale ocenjena je kao uspešna i značajna za jačanje pregovaračkih pozicija kako u dosadašnjim odborima za pregovore tako i za naredni period kada se očekuje donošenje 34 zakona i to: novog Zakona o radu, Zakona o PIO, Zakona o socijalnom partnerstvu i kolektivnom pregovaranju, te niza zakona u oblasti obrazovanja, zdravstva, državne uprave, lokalne samouprave i drugih. U tom kontekstu, sekretarka SES-a, Čedanka Andrić ukazala je i na opasnost nesinhronizovanog donošenja zakona, pri čemu bi u slučaju takve nesinhronizacije ZOR-a i Zakona o socijalnom partnerstvu i kolektivnom pregovaranju, kolektivno pregovaranje ostalo potpuno nepokriveno i neregulisano.
Problem koji je nastao prestankom važenja svih kolektivnih ugovora 29. januara ove godine donekle je ublažen potpisivanjem kolektivnih ugovora u javnom sektoru, iako realni sektor i dalje ostaje bez kolektivnih ugovora, a pregovori su tek na početku. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije, Ljubisav Orbović istakao je da je svakako pozitivno potpisivanje kolektivnih ugovora u javnom sektoru, posebno u oblasti komunalne privrede, prvi ovakav ugovor na nivou grane. U narednom periodu procenjivaće se efekti ovih ugovora i primena u praksi. On je istakao i nedovoljnu prisutnost u medijima sindikata, naročito kada se postigne neki uspeh.
Što se tiče zaključivanja kolektivnih ugovora kod poslodavca, jedan broj većih poslodavaca je potpisao kolektivne ugovore, dok su kod malih i srednjih preduzeća prisutni veliki problemi. Po rečima izvršne sekretarke UGS NEZAVISNOST, Zlate Zec i kod kolektivnih ugovora zaključenih u multinacionalnim kompanijama mogu se dati primedbe kod obračunavanja zarada. Naglašeno je da je u privrednom sistemu prisutan neoliberalni koncept tržišne ekonomije, podržan od države i vlade koji znatno utiče na pregovaračku poziciju i predstavlja ogroman pritisak na sindikate. Problem su i mali privatni (žuti) sindikati, kojima se po potrebi daje reprezentativnost i dodatno umanjuje pregovaračka pozicija.
Konvencija MOR broj 154, koja se odnosi na kolektivno pregovaranje, a koju Srbija nije ratifikovala značajna je jer promoviše kolektivno pregovaranje na svim nivoima, prvenstveno u privrednim delatnostima za sve poslodavce i sve grupe radnika u svim granama privrednih delatnosti, ali i u državnoj službi. Istovremeno, član 3 Konvencije mogao bi da dovede do sukoba nadležnosti sindikata i saveta zaposlenih, što bi po rečima pravne savetnice UGS NEZAVISNOST, Dragice Mišljenović moglo uticati na pravila i proceduru kolektivnog pregovaranja. Svakako je značajna odredba Konvencije da se mere koje se preduzimaju u smislu podsticanja kolektivnih pregovaranja neće utvrđivati ni primenjivati na način kojim bi smanjivale slobodu kolektivnog pregovaranja. Konvencija će se razmatrati i na stalnom radnom telu za zakonodavstvo SES-a, a nakon izmenjene i dopunjene Studije o kolektivnom pregovaranju, pristupiće se izradi nacrta Zakona o potvrđivanju, gde će po pitanju razloga za ratifikaciju biti konsultovane sve relevantne institucije i socijalni partneri.
Po mišljenju učesnika Okruglog stola tema kolektivnog pregovaranja i ugovaranja je veoma aktuelna, te bi u ubuduće trebalo nastaviti sa skupovima predstavnika dve reprezentativne sindikalne centrale i zajedničkim razmatranjem aktuelnih tema, posebno u narednom periodu kada je najavljano donošenje čitavog seta zakona iz sfere rada.