Osim reprezentativnih sindikata iz Srbije u implementaciji projekka učestvuju sindikalne organizacije sa prostora bivše Jugoslavije, kao i iz Albanije i Kosova.
Na konferenciju su, osim predstavnika ITUC-a, LO Norway i nacionalnog projektnog tima, pozvani i članovi najužeg rukovodstva i eksperti UGS Nezavisnost i SSSS, predstavnici nadležnih ministarstava i državnih i nezavisnih institucija, Unije poslodavaca Srbije, Privredne komore Srbije, evropskih institucija i međunarodnih finansijskih organizacija u Srbiji, SES-a Republike i nezavisni eksperti koji se bave problematikom koja se našla na dnevnom redu Konferencije, te predstavnici sredstava javnog informisanja.
Kao i obično, pozivu se nisu odazvali predstavnici upravo onih institucija koje su najodgovornije za stanje u oblastima koje su razmatrane – od donošenja fiskalne strategije i politike, do usvajanja i implementacije konkretnih programa i mera borbe protiv neformalne ekonomije i njenog najčešćeg pojavnog oblika - poreske nediscipline, kao i korupcije. Reč je o Ministarstvu finansija, Ministarstvu privrede, Ministarstvu pravde, Poreskoj upravi, Inspekciji rada... Jedino je ministarstvo za rad, zapošpljavanje, socijalna i boračka pitanja, nakon više intervencija, poslalo svog predstavnika, ali bez ovlašćenja da iznosi stavove i ocene tog ministarstva i odgovara na postavljena pitanja. Za razliku od njih, konferenciji su prisustvovali ambasador Norveške u Srbiji i predstavnik LO Norvay, koji su se i obratili učesnicima skupa, kao i predstavnici Evropske Unije i Evropske komisije u Srbiji, a od domaćih pozvanih - predsednik Unije poslodavaca Srbije i sekretar Socijalno-ekonomskog saveta Republike.
Ovakav odnos nadležnih ministarstava i aktuelnih vlasti u celini, prema reprezentativnim socijalnim partnerima, prema Međunarodnoj konfederaciji sindikata i prijateljskoj Norveškoj, čije Ministarstvo rada finansira ovaj projekat i kolegama iz norveškog sindikata, ali i prema najznačajnijim problemima zemlje, ocenjen je kao krajnje neodgovoran i neprihvatljiv.
Učesnici u radu konferencije su raspravljali o nacionalnim izveštajima o stanju u Republici Srbiji na planu poreske politike, neformalne ekonomije i korupcije. Izveštaje su pripremili članovi nacionalnog projektnog tima, a usvojili su ih nadležni organi oba reprezentativna sindikata.
Uvodne napomene dao je Branislav Čanak, predsednik UGS Nezavisnost, a o stanju u domenu poreske politike, neformalne ekonomije i korupcije govorili su Rajko Kosanović, Zlata Zec i Aleksandar Marković, dok je uporednu analizu stanja u Srbiji sa zemljama u okruženju, kao i članicama EU, izneo Martin Husenbaut, ekspert ITUC-a, angažovan na ovom projektu.
Učesnici konferencije, u potpunosti su podržali sledeće predložene stavove i zaključke:
Reprezentatine sindikalne centrale u Srbiji - Savez samostalnih sindikata Srbije i UGS Nezavisnost, ukazuju na osnovne probleme u vezi sa poreskom politikom u Republici Srbiji, a to su:

• veoma izražena finasijska nedisciplina u pogledu plaćanja dospelih obaveza prema poslovnim partnerima, državi, zaposlenima (nenaplativost potraživanja, neplaćanje poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, neisplata zarada i drugih primanja iz rada...);
• nefunkcionisanje nadležnih državnih institucija, posebno kontrolnih, što se manifestuje kroz neprimenjivanje odgovarajućih metoda kontrole obavezvnosti plaćanja poreza i doprinosa, kao i neadekvatnih sankcija;
• visok nivo neformalne ekonomije zbog relativno visokog fiskalnog opterećenja rada; netransparentnog poreskog sistema; neadekvatno organizovane poreske administracije; visok nivo tolerancije prema sivoj ekonomiji; visoka stopa nezaposlenosti; slabosti i malverzacija u procesu privatizacije; visok stepen nelikvidnosti; značajno učešće gotovinskih transakcija u ukupnim plaćanjima i dr.;
• visok nivo korupcije, i
• netransparentnost, odnosno prikrivanje nekih nepovoljnih procesa i trendova i nepravovremena i neadekvatna reakcija nadležnih organa i vladajućih struktura (politički, a ne ekonomski razlozi).

Ukazivanjem na osnovne probleme u vezi sa poreskom politikom, sindikati su istovremeno, ukazali i na moguće načine njihovog rešavanja, a posebno na:

• borbu protiv svih vidova neformalne ekonomije, kroz redefinisanje i primenu u praksi načela društveno odgovornog poslovanja, definisanih u Strategiji društveno odgovornog poslovanja,
• borbu protiv korupcije,
• stavljanje u funkciju nadležnih državnih institucija, pre svega - efikasniji rad inspekcijskih, poreskih i drugih nadležnih organa.

Preporuke sindikata:

U cilju ostvarivanja prave funkcije poreskog sistema – obezbeđenje realnih izvora finansiranja opštih društvenih potreba, u skladu sa zakonom, i usklađivanja javnih prihoda i rashoda, neophodno je:

• izvršiti pravu, suštinsku reformu poreskog sistema, kroz uvođenje novog pravičnijeg, ekonomski i socijalno opravdanijeg sistema oporezivanja (progresivno oporezivanje, podizanje neoporezivog iznosa zarada, različite stope za pojedine poreske osnovice... i dr.);
• obezbediti potpunu transparentnost u implementaciji poreske politike, što podrazumeva uključivanje relevantnih socijalnih partnera u kreiranje fiskalne politke i njenu implementaciju (usvajanje Budžeta Republike, javno iznošenje primera kao i sankcionisanje finansijske nediscipline, s jedne, a društvena, moralna pa i finansijska stimulacija društveno odgovornih poslodavaca (npr. bela i crna knjiga poreskih obveznika);
• ustrojiti bolju, racionalniju i efikasniju oganizaciju poreske administaracije (kadrovi, nadležnosti i ovlašćenja, materijalni i drugi uslovi rada... i dr.);
• normativno, organizaciono, kadrovski i finansijski obezbediti mogućnost primene različitih preventivnih, stimulativnih i kaznenih mera i metoda vezanih za kontrolu plaćanja poreza i doprinosa;
• smanjiti gotovinske transakcije u ukupnim, radi sužavanja mogućnosti nepoštovanja ili kršenja zakonskih propisa iz ove oblasti;
• u potpunosti sprovoditi nacionalne strategije za društveno odgovorno poslovanje i za borbu protiv korupcije, u skladu sa pozitivnim zakonskim propisima i bez upliva politike.

Vezano za angažovanje sindikata na smanjenju obima neformalne ekonomije, prema oceni učesnika konferencije, neophodno je:

• delovati preventivno, kroz kontakte i edukaciju učenika i studenata završnih godina školovanja o tržištu rada, mogućnostima zapošljavanja, ’’prednostima’’ i opasnostima rada u ’’sivoj zoni’’ i mogućoj zaštiti koju pruža sindikat....;
• uticati na sadržaj nastavnih programa u stručnim i drugim srednjim školama, kao i na univerzitetu, kroz institucije socijalnog dijalogaboriti se za što potpunije usklađivanje obrazovnog procesa sa realnim potrebama moderne, tržišno orjentisane privrede,;
• direktno uticati na zakonodavne aktivnosti, kroz rad u tripartitnim organima I radnim telima;
• pridobiti poverenje angažovanih u sivoj ekonomiji (posebno u građevinarstvu, trgovini, među uličnim prodavcima i zaposlenima u velikim tržnim centrima... i dr.), ulaskom aktivista među njih, upoznavanjem sa njihovim svakodnevnim problemima i pruženjem konkretne pomoći, kroz:
• otvaranje besplatne telefonske linije za pravne i druge savete licima angažovanim u neformalnoj ekonomiji;
• finansijsku podršku i pomoć u slučaju potrebe (npr. bolesti zaposlenog bez ugovora i zdravstvenog osiguranja ili članova njegove porodice);
• komunikaciju sa Inspekcijom rada, kako se angažovani u sivoj zoni ne bi eksponirali i ugrozili sopstvenu i egzistenciju svoje porodice),
• pružanje besplatne pravne pomoći i zastupanje u slučaju sudskog spora;
• uspostaviti kontakte i saradnju sa institucijama (omladinskim i studentskim zadrugama) preko kojih se regrutuje najveći broj angažovanih u sivoj ekonomiji, posebno mladih ljudi koji prvi put traže zaposlenje;
• jačati saradnju i socijalno partnerstvo sa poslodavcima u cilju zajedničkog delovanja na stvaranju neophodnih pretpostavki i povoljnijih uslova za legalno zapošljavanje, odnosno, za smanjenje ’’atraktivnosti’’ rada u neformalnom sektoru (zajednički projekti i kampanje za smanjenje rada “na crno” kroz društveno odgovorno poslovanje);
• intenzivirati saradnju sa nevladinim organizacijama i udruženjima koje imaju iskustva i postignutih pozitivnih rezultata u radu sa grupama koje su najčešće angažovane u sivoj ekonomiji;
• edukovati sindikalne aktiviste i osposobljavati ih da, u praksi, na terenu, prepoznaju sve oblike rada “na crno”, posebno one koji su sakriveni u okviru legalnog posla (isplata zarade na ruke u cilju izbegavanja obaveza po osnovu poreza i doprinosa) i da pravilno, i na vreme, reaguju na te pojave;
• organizovati kampanje u cilju borbe protiv rada “na crno”, pre svega u sredinama gde je ta pojava posebno izražena, uz objavljivanje tzv. belih i crnih lista poslodavaca koji se ponašaju društveno odgovorno ili,pak, primaju radnike “na crno” i praktikuju druge oblike neformalnog poslovanja;
• ostvariti potpunu javnost u radu Sindikata, posebno vezano za preduzete mere i aktivnosti, kao i postignute rezultate, na suzbijanju rada “na crno” i drugih pojavnih oblika neformalne ekonomije (svi oblici i metode promocije i propagiranja ovih aktivnosti nastupi u sredstvima javnog informisanja, plakati, bilbordi, flajeri, brošure…).

Učesnici Konferencije su naglasili značaj zajedničkog, koordiniranog delovanja svih relevantnih društvenih faktora. U tom smislu, posebnu pažnju treba posvetiti razvoju socijalnog dijaloga i tripartizma, kao i socijalnog partnerstva na svim nivoima. To je nezaobilazni preduslov za postizanje konsenzusa o politici ekonomskog i socijalnog razvoja zemlje i, u okviru nje, merama za suzbijanje postojeće neformalne ekonomije i sprečavanje pojava novih oblika, odnosno, sprečavanje daljeg širenja ovih, vanzakonskih aktivnosti sa dalekosežnim posledicama.
Konstatovano je da reprezentativni sindikati i poslodavačke organizacije moraju biti tretirani kao ravnopravni socijalni partneri, kroz aktivno učešće u kreiranju i realizaciji ukupne razvojne i posebnih politika (fiskalna, politika cena, zarada....). Oni moraju imati uticaj na rad državnih i drugih organa, organizacija i institucija, učestvovati u formulisanju i implementaciji poreske i politike kontrole nad neformalnom ekonomijom
Učesnici Konferencije su upoznati sa planom nastavka pomenutog projekta i predviđenim aktivnostima na ovo planu u narednoj godini.