Na sastanku su aktivno učestvovali sindikalni ekonomski eksperti iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Srbije, Makedonije, Crne Gore i Kosova.

Radni jezici sastanka su bili engleski, BSCM i albanski.

Prof. Dr. Bruno Sergi , kao stalni mentor Mreže ekonomskih eksperata, prezentirao je informacije i podatke o „ Dugoročni uticaj covid pandemije i sukoba u Ukrajini na zqaposenost i ekonomije zemalja“, nakon čega su eksperti iz sindikata takođe predstavili podatke i informacije za svoje zemlje. Generalno, u Zemljama Zapadnog Balkana nije došlo do velikuh promjena u zaposlenosti u vezi sa krizom covid pandemije, jer su vlade svih zemalja donosile određene programe i mjere za ublažavanje te krize. Međutim rat u Ukrajini je već izazavao ogromne krize i svi eksperti su izrazili zabrinutost za dalji tok rata, kao i bojazan za eventualne buduće krize.

MKS ekspert iz Brisela – Odjel za ekonomska pitanja, Daniel Koszter je svojom odličnom prezentacijom „ Minimalne plate, inflacija i kolektivno pregovaranje“, naveo eksperte da posebno diskutuju i postavljaju pitanja na ovu temu. U svim zenljama je prisutna veoma izražena inflacija: povećane su cijena svih roba, posebno hrane, goriva i energenata, dok u isto vrijeme plate ne prate tu inflaciju. Stanovništvo već jedva zadovoljava osnovne životne potrebe, a inflacija se nastavlja i nema naznaka kako bi se i kada mogla zaustaviti. Postoji strah za budućnost, posebno za hranu, ali i energente, tako da sindikati trebaju vršiti pritiske na svoje vlade i poslodavce i putem stalnog vođenja socijalnog dijaloga, pokušavati ostvariti povećanje minimalnih plata i tako lančano i ostalih plata. Sve ima za cilj da se ostvari bolo kakav realan omjer potreba radnika i primanja. No, iako se u nekim zemljama nominalno i dešavaju povećanja plata, dalja inflacija pokazuje da je situacija teška i ide ka tendenciji još teže. Pregovaranje i socijalni dijalog je sada veoma važan zadatak svih socijalnih partnera.

Tema prof.dr. Bruno Sergi „ Energetska kriza, energetski rast i zelena ekonomija“, pokazala je opravdanost da se o njoj ozbiljno govori, jer u svim zemljama Zapadnog Balkana tema energije postaje top-tema i države nastoje otvarati projekte zelene tranzicije za novi način samostalne proizvodnje energenata, kako bi se nekako nosile sa situacijom zavisnosti od nabavke energije izvana.

MKS/ PERV Ured za Jugoistočnu Evropu, Sarajevo